Criora

Tihuana: klimatski rizici

Donja Kalifornija, Meksiko

Glavni rizici

Po zemljotresima Tihuana je ugroženije mesto nego najmanje 81% od 626 velikih gradova sveta.

Zemljotresi
veoma jaki potresi na čvrstom tlu (0,21 g), na mekom jači [1]
Jače nego u 81% velikih gradova sveta; 2. mesto od 11 velikih gradova zemlje.
Poređenja radi: Džakarta 0,28 g, Lahor 0,23 g, Ankara 0,2 g.
g je ubrzanje Zemljine teže: od oko 0,1 g trese snažno i moguća su laka oštećenja zgrada.
0,21 g Natural Earth

Jačina potresa na čvrstom tlu, verovatnoća 10% za 50 godina

0 0,51 g
Seizmička opasnost oko grada na živoj mapi 

Vreme i opasnosti ove nedelje

Prognoza rizika oko grada za ovu nedelju, po danima i satima, i opasni događaji u blizini sada. [2] [3] [4] [5]

Otvori grad na mapi

Zemlja upravo sada

Puls Zemlje opisuje ceo svet, a ne ovaj grad, pa je isti na stranici svakog grada.

Puls Zemlje, od 0 do 100. Raste sa brojem ljudi koje katastrofe trenutno ugrožavaju; 90 odgovara cunamiju iz 2004. godine.

Otvori mapu uživo

Po čemu se grad još ističe

izuzetno visok

Vodni stres [6]

Najviši stepen skale, kao u 30% velikih gradova sveta.

Okolina grada na mapi

Vodni stres

Natural Earth
Vodni stres Nizak (<10%) Nizak-Srednji (10-20%) Srednji-Visok (20-40%) Visok (40-80%) Izuzetno visok (>80%) Suva klima, mala potrošnja vode
Vodni stres oko grada na živoj mapi 

Klima 2050-ih

2041-2060 u poređenju sa 1991-2020, ako emisije prestanu da rastu [7] [8]

Do 2050-ih klima ovde neće ličiti na današnju klimu nijednog velikog grada, čak ni na sopstvenu; od drugih gradova najbliži je Irvajn (Sjedinjene Države).

+1,5 °C

Srednja godišnja temperatura

+1,6 °C

Prosečni dnevni maksimum najtoplijeg meseca

+1,3 °C

Prosečni noćni minimum najhladnijeg meseca

-2%

Godišnje padavine

Ako emisije nastave da rastu, zaključak je isti.

Klime se porede samo po temperaturi i padavinama po godišnjim dobima, a svaka razlika se meri prema uobičajenim kolebanjima u gradu iz godine u godinu (metod Mahony et al. 2017); toplotni talasi, toplota gradskih ulica i porast mora ne uzimaju se u obzir. Sve 3 procene klimatskih modela, srednja i dve krajnje, slažu se da je najbliži Irvajn. [9]

Ostali pokazatelji

Od najviših među 626 velikih gradova sveta do najnižih.

Porast nivoa mora do 2050. u odnosu na prosek 1995-2014, ako emisije prestanu da rastu [10] 21 cm, od toga 15 cm posle 2020. više nego u 52% velikih primorskih gradova
Zagrevanje do 2050, ako emisije prestanu da rastu [8] +1,9 °C više nego u 44% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 5 od 11
Tropske noći u 2025, iznad 20 °C [11] 18 noći više nego u 25% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 5 od 11
Dani sa 20 mm kiše ili više u 2025 [11] 2 dana više nego u 16% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 9 od 11
Rizik od suše [6] Srednji-Visok isti stepen kao u 38% velikih gradova; viši nego u 12%, niži nego u 50%
Najtopliji dan 2025. godine [11] 26,4 °C više nego u 1% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 11 od 11
Vreli dani u 2025, iznad 35 °C [11] 0 dana kao i u 37% velikih gradova
Dubina rečne stogodišnje poplave [12] U centru suvo, drugi delovi mogu biti poplavljeni kao i u 85% velikih gradova
Udeo kopna oko centra (kvadrat 10 sa 10 km) koji stogodišnja poplava s mora prekrije slojem vode od 0,5 m ili više [12] 0% danas i do 2080, ako emisije nastave da rastu kao i u 74% velikih primorskih gradova
Udeo tla koje se sleže više od 1 cm godišnje, u krugu od 15 km [13] 0% kao i u 80% velikih gradova
Površina koja izgori u prosečnoj godini [14] 0% kao i u 84% velikih gradova
Vetar tropskih ciklona, jednom u 100 godina [15] Tropski cikloni ovde ne stižu kao i u 71% velikih gradova
  • Dubina poplave data je za jedan kvadrat od 1 km u centru grada, pri današnjoj klimi.
  • Sleganje tla potiče iz modela satelitskih radarskih merenja od 2013. do 2019. godine u kvadratima od 2 km i odnosi se na celo zemljište u krugu od 15 km od centra, a ne na jednu tačku.
  • Vodni stres je udeo dostupne vode koji se zahvati svake godine. Rizik od suše pokazuje koliko često dolaze suše u odnosu na uobičajene padavine u tom kraju i koliko bi ljudi i obradive zemlje pogodile. Oba se ocenjuju na sopstvenoj skali WRI.
  • Porast nivoa mora je projekcija IPCC za najbližu obalu, računata od proseka 1995-2014. Data je na mreži od oko 100 km i uračunava sporo izdizanje ili spuštanje kopna. „Ako emisije prestanu da rastu“ je IPCC scenario SSP2-4.5.
  • Vodni stres i rizik od suše nemaju mesto u zemlji: to su stepeni skale, a mnogi gradovi dele isti.
  • Cunamiji i klizišta ovde se ne ocenjuju po gradovima.

Najbliži veliki gradovi

Rastojanje od centra do centra.

Veliki gradovi zemlje

Klimatski rizici zemlje 

Izvori

  1. GSHAP Global Seismic Hazard Map: jačina potresa
  2. Environment and Climate Change Canada: Global Deterministic Prediction System (GDPS): mapa prognoze za nedelju
  3. EMSC-CSEM SeismicPortal: zemljotres sada u blizini grada
  4. National Weather Service: zemljotres i opasnost na obali sada u blizini grada
  5. USGS Earthquake Hazards Program: zemljotres sada u blizini grada
  6. Aqueduct 4.0 Water Risk Framework: vodni stres, rizik od suše
  7. TerraClimate: poređenje klime 2050-ih
  8. NASA Earth Exchange Global Daily Downscaled Projections (NEX-GDDP-CMIP6): poređenje klime 2050-ih, zagrevanje
  9. Mahony, Cannon, Wang and Aitken (2017). A closer look at novel climates: new methods and insights at continental to landscape scales. Global Change Biology 23, 3934-3955: kako se porede klime
  10. IPCC AR6 Sea Level Projections: porast nivoa mora
  11. ERA5 Single Levels Daily Statistics: tople noći, obilne kiše, najtopliji dan, vreli dani
  12. Aqueduct Floods Hazard Maps: dubina rečne poplave, priobalne poplave
  13. Global Land Subsidence Mapping Reveals Widespread Loss of Aquifer Storage Capacity: sleganje tla
  14. Global Biomass Burning at 500 m (GFED500): opožarene površine
  15. IRIS: the Imperial College Storm Model dataset: vetar tropskih ciklona

O ovim izvorima 

Citiraj ili ugradi

Citiraj ovu stranicu

U jednom redu

Izvor: Criora (criora.com), na osnovu GSHAP, ECCC, EMSC-CSEM SeismicPortal, National Weather Service, USGS Earthquake Hazards Program, WRI, TerraClimate, NEX-GDDP-CMIP6, IPCC, ECMWF, HydroShare, GFED500, IRIS

APA

Criora. (2026). Tihuana, Meksiko: profil klimatskog rizika [Skup podataka]. Preuzeto 4. novembar 2026., sa https://criora.com/sr/atlas/MEX/tijuana

BibTeX

@misc{criora_atlas_MEX_tijuana_2026,
  author = {{Criora}},
  title = {Tihuana, Meksiko: profil klimatskog rizika},
  year = {2026},
  url = {https://criora.com/sr/atlas/MEX/tijuana},
  urldate = {2026-11-04}
}

Podaci se mogu koristiti pod uslovima njihovih izvora, navedenih na ovoj stranici.

Ugradi na svoj sajt

Besplatno i bez naloga. Vidžet nema skripte i prikazuje podatke sa ove stranice. Sačuvajte vezu ka izvoru.