Criora

Džordžtaun: klimatski rizici

Penang, Malezija

Glavni rizici

Po obilnim kišama i priobalnim poplavama Džordžtaun je ugroženije mesto nego najmanje 87% od 626 velikih gradova sveta.

Obilne kiše
22 dana sa 20 mm kiše ili više u 2025. godini [1]
Više nego u 88% velikih gradova sveta.
Poređenja radi: Šendžen 23 dana, Puna 23 dana, Seul 21 dan.
Priobalne poplave
4,7% kopna oko centra (kvadrat 10 sa 10 km) stogodišnja poplava s mora prekrije slojem vode od najmanje 0,5 m; do 2080. 11%, ako emisije nastave da rastu [2]
Više nego u 87% velikih primorskih gradova sveta.
Poređenja radi: Daljen 6,8%, Kobe 4,3%, Ho Ši Min 2,8%.
22 dana Natural Earth

Dani sa 20 mm kiše ili više u 2025

0 60 dana
Dani sa obilnom kišom oko grada na živoj mapi 

Vreme i opasnosti ove nedelje

Prognoza rizika oko grada za ovu nedelju, po danima i satima, i opasni događaji u blizini sada. [3] [4]

Otvori grad na mapi

Zemlja upravo sada

Puls Zemlje opisuje ceo svet, a ne ovaj grad, pa je isti na stranici svakog grada.

Puls Zemlje, od 0 do 100. Raste sa brojem ljudi koje katastrofe trenutno ugrožavaju; 90 odgovara cunamiju iz 2004. godine.

Otvori mapu uživo

Po čemu se grad još ističe

svake noći u godini

Tropske noći u 2025, iznad 20 °C [1]

Više nego u 93% velikih gradova sveta.

Poređenja radi: Bangkok 337 noći, Mumbaj 319 noći, Rangun 315 noći.

Okolina grada na mapi

Priobalne poplave

Natural Earth

Dubina priobalne stogodišnje poplave, pri današnjoj klimi

0 3 m
Dubina priobalne poplave oko grada na živoj mapi 

Klima 2050-ih

2041-2060 u poređenju sa 1991-2020, ako emisije prestanu da rastu [5] [6]

Do 2050-ih ovde će biti klima kakvu danas nema nijedan veliki grad. Najbliži je Kuala Lumpur (Malezija), ali je i tamo klima drugačija.

+1,1 °C

Srednja godišnja temperatura

+1,1 °C

Prosečni dnevni maksimum najtoplijeg meseca

+1,1 °C

Prosečni noćni minimum najhladnijeg meseca

+1%

Godišnje padavine

Ako emisije nastave da rastu, zaključak je isti.

Podeli ovo poređenje

WhatsApp Telegram Viber X Facebook https://criora.com/sr/atlas/MYS/george-town?ref=card

Klime se porede samo po temperaturi i padavinama po godišnjim dobima, a svaka razlika se meri prema uobičajenim kolebanjima u gradu iz godine u godinu (metod Mahony et al. 2017); toplotni talasi, toplota gradskih ulica i porast mora ne uzimaju se u obzir. Sve 3 procene klimatskih modela, srednja i dve krajnje, slažu se da je najbliži Kuala Lumpur. [7]

Ostali pokazatelji

Od najviših među 626 velikih gradova sveta do najnižih.

Jačina potresa na čvrstom tlu, verovatnoća 10% za 50 godina [8] umereni potresi, 0,08 g jače nego u 58% velikih gradova
Porast nivoa mora do 2050. u odnosu na prosek 1995-2014, ako emisije prestanu da rastu [9] 19 cm, od toga 15 cm posle 2020. više nego u 21% velikih primorskih gradova
Najtopliji dan 2025. godine [1] 32,6 °C više nego u 19% velikih gradova
Rizik od suše [10] Srednji-Visok isti stepen kao u 38% velikih gradova; viši nego u 12%, niži nego u 50%
Zagrevanje do 2050, ako emisije prestanu da rastu [6] +1,3 °C više nego u 10% velikih gradova
Vodni stres [10] Nizak: troši se manje od 10% raspoložive vode najniži stepen, kao u 30% velikih gradova
Vreli dani u 2025, iznad 35 °C [1] 0 dana kao i u 37% velikih gradova
Dubina rečne stogodišnje poplave [2] U centru suvo, drugi delovi mogu biti poplavljeni kao i u 85% velikih gradova
Udeo tla koje se sleže više od 1 cm godišnje, u krugu od 15 km [11] 8% više nego u najmanje 80% velikih gradova
Površina koja izgori u prosečnoj godini [12] 0% kao i u 84% velikih gradova
Vetar tropskih ciklona, jednom u 100 godina [13] Tropski cikloni ovde ne stižu kao i u 71% velikih gradova
  • Dubina poplave data je za jedan kvadrat od 1 km u centru grada, pri današnjoj klimi.
  • Jačina potresa data je za čvrsto tlo u g, ubrzanju Zemljine teže: oko 0,1 g trese snažno i moguća su laka oštećenja, prema skali Geološkog zavoda SAD. To je tipična vrednost za celo zemljište u krugu od 15 km od centra, a ne za jednu tačku. Meko tlo, na primer dno nekadašnjeg jezera ili rečni nanos, trese jače.
  • Sleganje tla potiče iz modela satelitskih radarskih merenja od 2013. do 2019. godine u kvadratima od 2 km i odnosi se na celo zemljište u krugu od 15 km od centra, a ne na jednu tačku.
  • Vodni stres je udeo dostupne vode koji se zahvati svake godine. Rizik od suše pokazuje koliko često dolaze suše u odnosu na uobičajene padavine u tom kraju i koliko bi ljudi i obradive zemlje pogodile. Oba se ocenjuju na sopstvenoj skali WRI.
  • Porast nivoa mora je projekcija IPCC za najbližu obalu, računata od proseka 1995-2014. Data je na mreži od oko 100 km i uračunava sporo izdizanje ili spuštanje kopna. „Ako emisije prestanu da rastu“ je IPCC scenario SSP2-4.5.
  • Vodni stres i rizik od suše nemaju mesto u zemlji: to su stepeni skale, a mnogi gradovi dele isti.
  • Cunamiji i klizišta ovde se ne ocenjuju po gradovima.

Najbliži veliki gradovi

Rastojanje od centra do centra.

Veliki gradovi zemlje

Klimatski rizici zemlje 

Izvori

  1. ERA5 Single Levels Daily Statistics: obilne kiše, tople noći, najtopliji dan, vreli dani
  2. Aqueduct Floods Hazard Maps: priobalne poplave, dubina rečne poplave
  3. Environment and Climate Change Canada: Global Deterministic Prediction System (GDPS): mapa prognoze za nedelju
  4. NASA Fire Information for Resource Management System (FIRMS): požar sada u blizini grada
  5. TerraClimate: poređenje klime 2050-ih
  6. NASA Earth Exchange Global Daily Downscaled Projections (NEX-GDDP-CMIP6): poređenje klime 2050-ih, zagrevanje
  7. Mahony, Cannon, Wang and Aitken (2017). A closer look at novel climates: new methods and insights at continental to landscape scales. Global Change Biology 23, 3934-3955: kako se porede klime
  8. GSHAP Global Seismic Hazard Map: jačina potresa
  9. IPCC AR6 Sea Level Projections: porast nivoa mora
  10. Aqueduct 4.0 Water Risk Framework: rizik od suše, vodni stres
  11. Global Land Subsidence Mapping Reveals Widespread Loss of Aquifer Storage Capacity: sleganje tla
  12. Global Biomass Burning at 500 m (GFED500): opožarene površine
  13. IRIS: the Imperial College Storm Model dataset: vetar tropskih ciklona

O ovim izvorima 

Citiraj ili ugradi

Citiraj ovu stranicu

U jednom redu

Izvor: Criora (criora.com), na osnovu ECMWF, WRI, ECCC, NASA Fire Information for Resource Management System (FIRMS), TerraClimate, NEX-GDDP-CMIP6, GSHAP, IPCC, HydroShare, GFED500, IRIS

APA

Criora. (2026). Džordžtaun, Malezija: profil klimatskog rizika [Skup podataka]. Preuzeto 4. novembar 2026., sa https://criora.com/sr/atlas/MYS/george-town

BibTeX

@misc{criora_atlas_MYS_george_town_2026,
  author = {{Criora}},
  title = {Džordžtaun, Malezija: profil klimatskog rizika},
  year = {2026},
  url = {https://criora.com/sr/atlas/MYS/george-town},
  urldate = {2026-11-04}
}

Podaci se mogu koristiti pod uslovima njihovih izvora, navedenih na ovoj stranici.

Ugradi na svoj sajt

Besplatno i bez naloga. Vidžet nema skripte i prikazuje podatke sa ove stranice. Sačuvajte vezu ka izvoru.