Criora

Lagos: klimatski rizici

Nigerija

Glavni rizici

Po rečnim poplavama Lagos je ugroženije mesto nego najmanje 96% od 626 velikih gradova sveta.

Rečne poplave
do 1,3 m vode u centru pri stogodišnjoj poplavi [1]
Više nego u 96% velikih gradova sveta; 1. mesto od 14 velikih gradova zemlje.
Poređenja radi: Kartum 1,2 m, Gazijabad 1,2 m, Đinan 58 cm.
1,3 m Natural Earth

Dubina rečne stogodišnje poplave

0 3 m
Dubina rečne poplave oko grada na živoj mapi 

Vreme i opasnosti ove nedelje

Prognoza rizika oko grada za ovu nedelju, po danima i satima, i opasni događaji u blizini sada. [2] [3]

Otvori grad na mapi

Zemlja upravo sada

Puls Zemlje opisuje ceo svet, a ne ovaj grad, pa je isti na stranici svakog grada.

Puls Zemlje, od 0 do 100. Raste sa brojem ljudi koje katastrofe trenutno ugrožavaju; 90 odgovara cunamiju iz 2004. godine.

Otvori mapu uživo

Po čemu se grad još ističe

svake noći u godini

Tropske noći u 2025, iznad 20 °C [4]

Više nego u 93% velikih gradova sveta; 1. mesto od 14 velikih gradova zemlje.

Poređenja radi: Bangkok 337 noći, Mumbaj 319 noći, Rangun 315 noći.

23 cm

Porast nivoa mora do 2050. u odnosu na prosek 1995-2014, ako emisije prestanu da rastu; od toga 17 cm posle 2020. [5]

Više nego u 82% velikih primorskih gradova sveta; 2. mesto od 4 velika primorska grada zemlje.

Poređenja radi: Barselona 24 cm, Luanda 24 cm, Sankt Peterburg 24 cm.

Klima 2050-ih

2041-2060 u poređenju sa 1991-2020, ako emisije prestanu da rastu [6] [7]

Do 2050-ih ovde će biti klima kakvu danas nema nijedan veliki grad. Najbliži je Kantho (Vijetnam), ali je i tamo klima drugačija.

+1,1 °C

Srednja godišnja temperatura

+1,0 °C

Prosečni dnevni maksimum najtoplijeg meseca

+1,1 °C

Prosečni noćni minimum najhladnijeg meseca

-1%

Godišnje padavine

Ako emisije nastave da rastu, zaključak je isti.

Podeli ovo poređenje

WhatsApp Telegram Viber X Facebook https://criora.com/sr/atlas/NGA/lagos?ref=card

Klime se porede samo po temperaturi i padavinama po godišnjim dobima, a svaka razlika se meri prema uobičajenim kolebanjima u gradu iz godine u godinu (metod Mahony et al. 2017); toplotni talasi, toplota gradskih ulica i porast mora ne uzimaju se u obzir. Sve 3 procene klimatskih modela, srednja i dve krajnje, slažu se da je najbliži Kantho. [8]

Ostali pokazatelji

Od najviših među 626 velikih gradova sveta do najnižih.

Udeo kopna oko centra (kvadrat 10 sa 10 km) koji stogodišnja poplava s mora prekrije slojem vode od 0,5 m ili više [1] 2,2%; do 2080. 2,8%, ako emisije nastave da rastu više nego u 81% velikih primorskih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 1 od 4 sa podacima
Vodni stres [9] Visok: troši se od 40 do 80% raspoložive vode isti stepen kao u 14% velikih gradova; viši nego u 56%, niži nego u 30%
Rizik od suše [9] Visok isti stepen kao u 44% velikih gradova; viši nego u 50%, niži nego u 6%
Dani sa 20 mm kiše ili više u 2025 [4] 8 dana više nego u 45% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 5 od 14
Zagrevanje do 2050, ako emisije prestanu da rastu [7] +1,6 °C više nego u 27% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 12 od 14
Najtopliji dan 2025. godine [4] 32,6 °C više nego u 20% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 14 od 14
Vreli dani u 2025, iznad 35 °C [4] 0 dana kao i u 37% velikih gradova
Jačina potresa na čvrstom tlu, verovatnoća 10% za 50 godina [10] neosetni potresi, manje od 0,01 g
Udeo tla koje se sleže više od 1 cm godišnje, u krugu od 15 km [11] 2% više nego u najmanje 80% velikih gradova
Površina koja izgori u prosečnoj godini [12] 0% kao i u 84% velikih gradova
Vetar tropskih ciklona, jednom u 100 godina [13] Tropski cikloni ovde ne stižu kao i u 71% velikih gradova
  • Jačina potresa data je za čvrsto tlo u g, ubrzanju Zemljine teže: oko 0,1 g trese snažno i moguća su laka oštećenja, prema skali Geološkog zavoda SAD. To je tipična vrednost za celo zemljište u krugu od 15 km od centra, a ne za jednu tačku. Meko tlo, na primer dno nekadašnjeg jezera ili rečni nanos, trese jače.
  • Sleganje tla potiče iz modela satelitskih radarskih merenja od 2013. do 2019. godine u kvadratima od 2 km i odnosi se na celo zemljište u krugu od 15 km od centra, a ne na jednu tačku.
  • Vodni stres je udeo dostupne vode koji se zahvati svake godine. Rizik od suše pokazuje koliko često dolaze suše u odnosu na uobičajene padavine u tom kraju i koliko bi ljudi i obradive zemlje pogodile. Oba se ocenjuju na sopstvenoj skali WRI.
  • Ako emisije prestanu da rastu: IPCC scenario SSP2-4.5.
  • Vodni stres i rizik od suše nemaju mesto u zemlji: to su stepeni skale, a mnogi gradovi dele isti.
  • Cunamiji i klizišta ovde se ne ocenjuju po gradovima.

Najbliži veliki gradovi

Rastojanje od centra do centra.

Veliki gradovi zemlje

Klimatski rizici zemlje 

Izvori

  1. Aqueduct Floods Hazard Maps: dubina rečne poplave, priobalne poplave
  2. Environment and Climate Change Canada: Global Deterministic Prediction System (GDPS): mapa prognoze za nedelju
  3. NASA Fire Information for Resource Management System (FIRMS): požar sada u blizini grada
  4. ERA5 Single Levels Daily Statistics: tople noći, obilne kiše, najtopliji dan, vreli dani
  5. IPCC AR6 Sea Level Projections: porast nivoa mora
  6. TerraClimate: poređenje klime 2050-ih
  7. NASA Earth Exchange Global Daily Downscaled Projections (NEX-GDDP-CMIP6): poređenje klime 2050-ih, zagrevanje
  8. Mahony, Cannon, Wang and Aitken (2017). A closer look at novel climates: new methods and insights at continental to landscape scales. Global Change Biology 23, 3934-3955: kako se porede klime
  9. Aqueduct 4.0 Water Risk Framework: vodni stres, rizik od suše
  10. GSHAP Global Seismic Hazard Map: jačina potresa
  11. Global Land Subsidence Mapping Reveals Widespread Loss of Aquifer Storage Capacity: sleganje tla
  12. Global Biomass Burning at 500 m (GFED500): opožarene površine
  13. IRIS: the Imperial College Storm Model dataset: vetar tropskih ciklona

O ovim izvorima 

Citiraj ili ugradi

Citiraj ovu stranicu

U jednom redu

Izvor: Criora (criora.com), na osnovu WRI, ECCC, NASA Fire Information for Resource Management System (FIRMS), ECMWF, IPCC, TerraClimate, NEX-GDDP-CMIP6, GSHAP, HydroShare, GFED500, IRIS

APA

Criora. (2026). Lagos, Nigerija: profil klimatskog rizika [Skup podataka]. Preuzeto 4. novembar 2026., sa https://criora.com/sr/atlas/NGA/lagos

BibTeX

@misc{criora_atlas_NGA_lagos_2026,
  author = {{Criora}},
  title = {Lagos, Nigerija: profil klimatskog rizika},
  year = {2026},
  url = {https://criora.com/sr/atlas/NGA/lagos},
  urldate = {2026-11-04}
}

Podaci se mogu koristiti pod uslovima njihovih izvora, navedenih na ovoj stranici.

Ugradi na svoj sajt

Besplatno i bez naloga. Vidžet nema skripte i prikazuje podatke sa ove stranice. Sačuvajte vezu ka izvoru.