Criora

Amsterdam: klimatski rizici

Severna Holandija, Holandija

Glavni rizici

Po priobalnim poplavama Amsterdam je ugroženije mesto nego najmanje 98% od 626 velikih gradova sveta.

Priobalne poplave
40% kopna oko centra (kvadrat 10 sa 10 km) stogodišnja poplava s mora prekrije slojem vode od najmanje 0,5 m; do 2080. 69%, ako emisije nastave da rastu [1]
Više nego u 98% velikih primorskih gradova sveta; 1. mesto od 3 velika primorska grada zemlje.
Poređenja radi: Haora 28%, Čitagong 23%, Rangun 8,8%.
Natural Earth

Dubina priobalne stogodišnje poplave, pri današnjoj klimi

0 3 m
Dubina priobalne poplave oko grada na živoj mapi 

Vreme i opasnosti ove nedelje

Prognoza rizika oko grada za ovu nedelju, po danima i satima, i opasni događaji u blizini sada. [2] [3]

Otvori grad na mapi

Zemlja upravo sada

Puls Zemlje opisuje ceo svet, a ne ovaj grad, pa je isti na stranici svakog grada.

Puls Zemlje, od 0 do 100. Raste sa brojem ljudi koje katastrofe trenutno ugrožavaju; 90 odgovara cunamiju iz 2004. godine.

Otvori mapu uživo

Po čemu se grad još ističe

25 cm

Porast nivoa mora do 2050. u odnosu na prosek 1995-2014, ako emisije prestanu da rastu; od toga 17 cm posle 2020. [4]

Više nego u 88% velikih primorskih gradova sveta; 2. mesto od 3 velika primorska grada zemlje.

Poređenja radi: Barselona 24 cm, Luanda 24 cm, Sankt Peterburg 24 cm.

Klima 2050-ih

2041-2060 u poređenju sa 1991-2020, ako emisije prestanu da rastu [5] [6]

Amsterdam 2050-ih i Brisel (Belgija) danas: klima gotovo ista.

Brisel: klimatski rizici 

+1,2 °C

Srednja godišnja temperatura

+1,5 °C

Prosečni dnevni maksimum najtoplijeg meseca

+1,0 °C

Prosečni noćni minimum najhladnijeg meseca

-1%

Godišnje padavine

Ako emisije nastave da rastu, zaključak je isti.

Podeli ovo poređenje

WhatsApp Telegram Viber X Facebook https://criora.com/sr/atlas/NLD/amsterdam?ref=card

Klime se porede samo po temperaturi i padavinama po godišnjim dobima, a svaka razlika se meri prema uobičajenim kolebanjima u gradu iz godine u godinu (metod Mahony et al. 2017); toplotni talasi, toplota gradskih ulica i porast mora ne uzimaju se u obzir. Sve 3 procene klimatskih modela, srednja i dve krajnje, slažu se da je najbliži Brisel. [7]

Ostali pokazatelji

Od najviših među 626 velikih gradova sveta do najnižih.

Najtopliji dan 2025. godine [8] 34,3 °C više nego u 31% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 2 od 3
Jačina potresa na čvrstom tlu, verovatnoća 10% za 50 godina [9] laki potresi, 0,03 g jače nego u 25% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 3 od 3
Zagrevanje do 2050, ako emisije prestanu da rastu [6] +1,4 °C više nego u 13% velikih gradova Mesto u zemlji (1 = najviše): 2 od 3
Rizik od suše [10] Srednji-Visok isti stepen kao u 38% velikih gradova; viši nego u 12%, niži nego u 50%
Vodni stres [10] Nizak: troši se manje od 10% raspoložive vode najniži stepen, kao u 30% velikih gradova
Vreli dani u 2025, iznad 35 °C [8] 0 dana kao i u 37% velikih gradova
Tropske noći u 2025, iznad 20 °C [8] 0 noći kao i u 14% velikih gradova
Dani sa 20 mm kiše ili više u 2025 [8] 0 dana kao i u 7% velikih gradova
Dubina rečne stogodišnje poplave [1] U centru suvo, drugi delovi mogu biti poplavljeni kao i u 85% velikih gradova
Udeo tla koje se sleže više od 1 cm godišnje, u krugu od 15 km [11] 0% kao i u 80% velikih gradova
Površina koja izgori u prosečnoj godini [12] 0% kao i u 84% velikih gradova
Vetar tropskih ciklona, jednom u 100 godina [13] Tropski cikloni ovde ne stižu kao i u 71% velikih gradova
  • Dubina poplave data je za jedan kvadrat od 1 km u centru grada, pri današnjoj klimi.
  • Jačina potresa data je za čvrsto tlo u g, ubrzanju Zemljine teže: oko 0,1 g trese snažno i moguća su laka oštećenja, prema skali Geološkog zavoda SAD. To je tipična vrednost za celo zemljište u krugu od 15 km od centra, a ne za jednu tačku. Meko tlo, na primer dno nekadašnjeg jezera ili rečni nanos, trese jače.
  • Sleganje tla potiče iz modela satelitskih radarskih merenja od 2013. do 2019. godine u kvadratima od 2 km i odnosi se na celo zemljište u krugu od 15 km od centra, a ne na jednu tačku.
  • Vodni stres je udeo dostupne vode koji se zahvati svake godine. Rizik od suše pokazuje koliko često dolaze suše u odnosu na uobičajene padavine u tom kraju i koliko bi ljudi i obradive zemlje pogodile. Oba se ocenjuju na sopstvenoj skali WRI.
  • Ako emisije prestanu da rastu: IPCC scenario SSP2-4.5.
  • Vodni stres i rizik od suše nemaju mesto u zemlji: to su stepeni skale, a mnogi gradovi dele isti.
  • Cunamiji i klizišta ovde se ne ocenjuju po gradovima.

Najbliži veliki gradovi

Rastojanje od centra do centra.

Veliki gradovi zemlje

Klimatski rizici zemlje 

Izvori

  1. Aqueduct Floods Hazard Maps: priobalne poplave, dubina rečne poplave
  2. Environment and Climate Change Canada: Global Deterministic Prediction System (GDPS): mapa prognoze za nedelju
  3. EUMETNET MeteoAlarm, Environment and Climate Change Canada, Mexico's Servicio Meteorológico Nacional, the India Meteorological Department, Brazil's Instituto Nacional de Meteorologia and national weather services, via WMO WIS2: olujni vetar sada u blizini grada
  4. IPCC AR6 Sea Level Projections: porast nivoa mora
  5. TerraClimate: poređenje klime 2050-ih
  6. NASA Earth Exchange Global Daily Downscaled Projections (NEX-GDDP-CMIP6): poređenje klime 2050-ih, zagrevanje
  7. Mahony, Cannon, Wang and Aitken (2017). A closer look at novel climates: new methods and insights at continental to landscape scales. Global Change Biology 23, 3934-3955: kako se porede klime
  8. ERA5 Single Levels Daily Statistics: najtopliji dan, vreli dani, tople noći, obilne kiše
  9. GSHAP Global Seismic Hazard Map: jačina potresa
  10. Aqueduct 4.0 Water Risk Framework: rizik od suše, vodni stres
  11. Global Land Subsidence Mapping Reveals Widespread Loss of Aquifer Storage Capacity: sleganje tla
  12. Global Biomass Burning at 500 m (GFED500): opožarene površine
  13. IRIS: the Imperial College Storm Model dataset: vetar tropskih ciklona

O ovim izvorima 

Citiraj ili ugradi

Citiraj ovu stranicu

U jednom redu

Izvor: Criora (criora.com), na osnovu WRI, ECCC, EUMETNET MeteoAlarm, Environment and Climate Change Canada, Mexico's Servicio Meteorológico Nacional, the India Meteorological Department, Brazil's Instituto Nacional de Meteorologia and national weather services, via WMO WIS2, IPCC, TerraClimate, NEX-GDDP-CMIP6, ECMWF, GSHAP, HydroShare, GFED500, IRIS

APA

Criora. (2026). Amsterdam, Holandija: profil klimatskog rizika [Skup podataka]. Preuzeto 4. novembar 2026., sa https://criora.com/sr/atlas/NLD/amsterdam

BibTeX

@misc{criora_atlas_NLD_amsterdam_2026,
  author = {{Criora}},
  title = {Amsterdam, Holandija: profil klimatskog rizika},
  year = {2026},
  url = {https://criora.com/sr/atlas/NLD/amsterdam},
  urldate = {2026-11-04}
}

Podaci se mogu koristiti pod uslovima njihovih izvora, navedenih na ovoj stranici.

Ugradi na svoj sajt

Besplatno i bez naloga. Vidžet nema skripte i prikazuje podatke sa ove stranice. Sačuvajte vezu ka izvoru.