Criora

Rangun: klimatski rizici

Yangon, Mjanmar

Glavni rizici

Po obilnim kišama, priobalnim poplavama i tropskim ciklonima Rangun je ugroženije mesto nego najmanje 86% od 626 velikih gradova sveta.

Obilne kiše
46 dana sa 20 mm kiše ili više u 2025. godini [1]
Više nego u 99% velikih gradova sveta.
Poređenja radi: Kezon Siti 51 dan, Čitagong 47 dana, Mumbaj 33 dana.
Priobalne poplave
8,8% kopna oko centra (kvadrat 10 sa 10 km) stogodišnja poplava s mora prekrije slojem vode od najmanje 0,5 m; do 2080. 10%, ako emisije nastave da rastu [2]
Više nego u 92% velikih primorskih gradova sveta.
Poređenja radi: Kolkata 11%, Dunguan 7,7%, Kobe 4,3%.
Tropski cikloni
jednom u 100 godina vetar oko 119 km/h (kategorija 1) [3]
Jače nego u 86% velikih gradova sveta.
Poređenja radi: Ho Ši Min 131 km/h, Kolkata 128 km/h, Hangdžou 123 km/h.
46 dana Natural Earth

Dani sa 20 mm kiše ili više u 2025

0 60 dana
Dani sa obilnom kišom oko grada na živoj mapi 

Vreme i opasnosti ove nedelje

Prognoza rizika oko grada za ovu nedelju, po danima i satima, i opasni događaji u blizini sada. [4] [5]

Otvori grad na mapi

Zemlja upravo sada

Puls Zemlje opisuje ceo svet, a ne ovaj grad, pa je isti na stranici svakog grada.

Puls Zemlje, od 0 do 100. Raste sa brojem ljudi koje katastrofe trenutno ugrožavaju; 90 odgovara cunamiju iz 2004. godine.

Otvori mapu uživo

Po čemu se grad još ističe

23%

Udeo tla koje se sleže više od 1 cm godišnje, u krugu od 15 km [6]

Više nego u 94% velikih gradova sveta.

Poređenja radi: Ahmedabad 30%, Lahor 20%, Kezon Siti 19%.

315 noći

Tropske noći u 2025, iznad 20 °C [1]

Više nego u 88% velikih gradova sveta.

Poređenja radi: Mumbaj 319 noći, Kinšasa 314 noći, Luanda 305 noći.

69 dana

Dani iznad 35 °C u 2025; najtopliji je dostigao 39 °C [1]

Više nego u 86% velikih gradova sveta.

Poređenja radi: Delhi 77 dana, Kairo 73 dana, Hangdžou 58 dana.

Okolina grada na mapi

Priobalne poplave

Natural Earth

Dubina priobalne stogodišnje poplave, pri današnjoj klimi

0 3 m
Dubina priobalne poplave oko grada na živoj mapi 

Sleganje tla

Natural Earth
Brzina sleganja tla prema satelitskim radarskim snimcima 2013-2019 <1 cm/god. (nominalno) 1-5 cm/god. (značajno) >5 cm/god. (ozbiljno)
Sleganje tla oko grada na živoj mapi 

Klima 2050-ih

2041-2060 u poređenju sa 1991-2020, ako emisije prestanu da rastu [7] [8]

Do 2050-ih klima ovde neće ličiti na današnju klimu nijednog velikog grada, čak ni na sopstvenu; od drugih gradova najbliži je Mumbaj (Indija).

+1,2 °C

Srednja godišnja temperatura

+1,2 °C

Prosečni dnevni maksimum najtoplijeg meseca

+1,5 °C

Prosečni noćni minimum najhladnijeg meseca

+1%

Godišnje padavine

Ako emisije nastave da rastu, razlika u odnosu na današnju klimu bilo kog velikog grada biće još veća.

Klime se porede samo po temperaturi i padavinama po godišnjim dobima, a svaka razlika se meri prema uobičajenim kolebanjima u gradu iz godine u godinu (metod Mahony et al. 2017); toplotni talasi, toplota gradskih ulica i porast mora ne uzimaju se u obzir. Sve 3 procene klimatskih modela, srednja i dve krajnje, slažu se da je najbliži Mumbaj. [9]

Ostali pokazatelji

Od najviših među 626 velikih gradova sveta do najnižih.

Jačina potresa na čvrstom tlu, verovatnoća 10% za 50 godina [10] jaki potresi, 0,15 g jače nego u 72% velikih gradova
Vodni stres [11] Srednji-Visok: troši se od 20 do 40% raspoložive vode isti stepen kao u 13% velikih gradova; viši nego u 43%, niži nego u 44%
Zagrevanje do 2050, ako emisije prestanu da rastu [8] +1,5 °C više nego u 21% velikih gradova
Porast nivoa mora do 2050. u odnosu na prosek 1995-2014, ako emisije prestanu da rastu [12] 18 cm, od toga 14 cm posle 2020. više nego u 9% velikih primorskih gradova
Dubina rečne stogodišnje poplave [2] U centru suvo, drugi delovi mogu biti poplavljeni kao i u 85% velikih gradova
Površina koja izgori u prosečnoj godini [13] 0% kao i u 84% velikih gradova
  • Dubina poplave data je za jedan kvadrat od 1 km u centru grada, pri današnjoj klimi.
  • Jačina potresa data je za čvrsto tlo u g, ubrzanju Zemljine teže: oko 0,1 g trese snažno i moguća su laka oštećenja, prema skali Geološkog zavoda SAD. To je tipična vrednost za celo zemljište u krugu od 15 km od centra, a ne za jednu tačku. Meko tlo, na primer dno nekadašnjeg jezera ili rečni nanos, trese jače.
  • Vodni stres je udeo dostupne vode koji se zahvati svake godine. Rizik od suše pokazuje koliko često dolaze suše u odnosu na uobičajene padavine u tom kraju i koliko bi ljudi i obradive zemlje pogodile. Oba se ocenjuju na sopstvenoj skali WRI.
  • Porast nivoa mora je projekcija IPCC za najbližu obalu, računata od proseka 1995-2014. Data je na mreži od oko 100 km i uračunava sporo izdizanje ili spuštanje kopna. „Ako emisije prestanu da rastu“ je IPCC scenario SSP2-4.5.
  • Vodni stres i rizik od suše nemaju mesto u zemlji: to su stepeni skale, a mnogi gradovi dele isti.
  • Cunamiji i klizišta ovde se ne ocenjuju po gradovima.

Najbliži veliki gradovi

Rastojanje od centra do centra.

Veliki gradovi zemlje

Klimatski rizici zemlje 

Izvori

  1. ERA5 Single Levels Daily Statistics: obilne kiše, tople noći, vreli dani
  2. Aqueduct Floods Hazard Maps: priobalne poplave, dubina rečne poplave
  3. IRIS: the Imperial College Storm Model dataset: vetar tropskih ciklona
  4. Environment and Climate Change Canada: Global Deterministic Prediction System (GDPS): mapa prognoze za nedelju
  5. NASA Fire Information for Resource Management System (FIRMS): požar sada u blizini grada
  6. Global Land Subsidence Mapping Reveals Widespread Loss of Aquifer Storage Capacity: sleganje tla
  7. TerraClimate: poređenje klime 2050-ih
  8. NASA Earth Exchange Global Daily Downscaled Projections (NEX-GDDP-CMIP6): poređenje klime 2050-ih, zagrevanje
  9. Mahony, Cannon, Wang and Aitken (2017). A closer look at novel climates: new methods and insights at continental to landscape scales. Global Change Biology 23, 3934-3955: kako se porede klime
  10. GSHAP Global Seismic Hazard Map: jačina potresa
  11. Aqueduct 4.0 Water Risk Framework: vodni stres
  12. IPCC AR6 Sea Level Projections: porast nivoa mora
  13. Global Biomass Burning at 500 m (GFED500): opožarene površine

O ovim izvorima 

Citiraj ili ugradi

Citiraj ovu stranicu

U jednom redu

Izvor: Criora (criora.com), na osnovu ECMWF, WRI, IRIS, ECCC, NASA Fire Information for Resource Management System (FIRMS), HydroShare, TerraClimate, NEX-GDDP-CMIP6, GSHAP, IPCC, GFED500

APA

Criora. (2026). Rangun, Mjanmar: profil klimatskog rizika [Skup podataka]. Preuzeto 4. novembar 2026., sa https://criora.com/sr/atlas/MMR/yangon

BibTeX

@misc{criora_atlas_MMR_yangon_2026,
  author = {{Criora}},
  title = {Rangun, Mjanmar: profil klimatskog rizika},
  year = {2026},
  url = {https://criora.com/sr/atlas/MMR/yangon},
  urldate = {2026-11-04}
}

Podaci se mogu koristiti pod uslovima njihovih izvora, navedenih na ovoj stranici.

Ugradi na svoj sajt

Besplatno i bez naloga. Vidžet nema skripte i prikazuje podatke sa ove stranice. Sačuvajte vezu ka izvoru.