Procene finansijske štete
Criora procenjuje štetu koju rečne poplave, priobalne poplave i vetar tropskih ciklona mogu da nanesu zgradi ili objektu u tački: očekivanu godišnju štetu i štetu događaja sa povratnim periodom od 50, 100, 200 i 500 godina, kao udeo u vrednosti i u novcu, od donje do gornje granice, danas ili 2050. i 2080. godine. Ova stranica kaže na čemu procena počiva, kako je proverena i gde može da zavara. Svaki odgovor nosi sopstvene pretpostavke, izvore i napomene.
Na čemu procena počiva
- Opasnost. Dubine vode za devet povratnih perioda iz Aqueduct Floods instituta WRI, za reke i obale, danas i po RCP4.5 i RCP8.5 za 2050. i 2080. Brzine vetra ciklona za njihove povratne periode iz IRIS, modela oluja koledža Imperial College London, danas i za 2050. po SSP2-4.5 i SSP5-8.5, scenarijima koji odgovaraju dvama scenarijima poplava; IRIS nema 2080.
- Zaštita. Nivo zaštite od poplava koji FLOPROS daje tom mestu, osim ako zahtev ne navede sopstveni u
protection_rp. Poplava češća od tog nivoa ne nanosi štetu. - Šteta. Deo vrednosti koji prosečna zgrada iz klase objekta na njenom kontinentu gubi pri svakoj dubini vode, prema globalnim krivama dubina-šteta Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC, Huizinga et al. 2017). Za vetar, Emanuelova funkcija štete sa regionalnom kalibracijom prema Eberenz et al. (2021).
- Vrednost. Vrednost objekta, ako je zahtev navede. U suprotnom, za stan, prodavnicu ili kancelariju, ili fabriku, trošak zamene zgrada te namene u njegovoj ćeliji od 1 km: njihova izgrađena zapremina iz GHS-BUILT-V 2025, mreže JRC, procenjena zemlju po zemlju prema izmerenim nacionalnim fondovima zgrada u Evropi (Paprotny 2025), a drugde prema troškovima gradnje JRC u zavisnosti od dohotka (Huizinga et al. 2017) uz BDP po stanovniku Svetske banke. To je trošak ponovne izgradnje u evrima, ne tržišna cena.
- Godina. Očekivana godišnja šteta meri štetu svakog povratnog perioda prema tome koliko često dolazi. Šteta stogodišnjeg događaja je ono što bi jedan takav događaj naneo.
Klase i oznake značajnosti
Svaka procena svrstava očekivanu godišnju štetu na objavljenoj skali XDI, koja izražava godišnju štetu kao udeo u trošku zamene; istu skalu koristi izveštaj Uninsurable Nation (2022) organizacije Climate Council:
| Klasa | Godišnja šteta kao udeo u vrednosti |
|---|---|
| Niska | ispod 0,2% |
| Umerena | od 0,2% do 1% |
| Visoka | 1% ili više |
annual_damage_risk_band svrstava zbir opasnosti, a material_physical_risk_flags svaku opasnost posebno i smatra je značajnom od umerene klase naviše. XDI ocenjuje najveću dosadašnju štetu objekta; Criora primenjuje iste klase na traženi scenario i godinu.
Svaka oznaka takođe imenuje svoju opasnost onako kako je navodi dodatak A delegiranog akta EU o klimi, i njen tip, akutni ili hronični, onako kako EBA Pillar 3 razvrstava izloženosti. Od 28 opasnosti iz dodatka A procena uračunava ciklone, uragane i tajfune, i delimično još dve: poplave od reka i mora, ali ne od kiše ni podzemnih voda, i porast nivoa mora, kroz priobalne poplave budućih scenarija. Cela tabela, opasnost po opasnost, dostupna je na GET /api/v1/meta/methodology. Odgovor svrstava mesto u njegovu zemlju (location.iso3) i u upravnu jedinicu prvog nivoa u kojoj se nalazi, državu, pokrajinu, region ili departman, sa njenim kodom ISO 3166-2 prema Natural Earth (location.subdivision), kako bi se izloženosti mogle grupisati po teritoriji, kao što obelodanjivanja traže. Na koje tačke podataka izveštavanja odgovaraju ova polja: Finansijske procene u izveštavanju.
Koliko se na nju može osloniti
- Obračun štete daje istu očekivanu godišnju štetu kao physrisk, biblioteka otvorenog koda projekta OS-Climate, sa odstupanjem od najviše 2% na istim mestima.
- Trošak gradnje u zemlji čiji fond evropski podaci ne mere izvodi se iz dohotka. Isproban na izmerenim zemljama, uz izostavljanje svake redom, u medijanskoj zemlji ostaje u okviru faktora 1,47 od izmerenog troška.
- U poređenju sa sopstvenim podacima po zemljama WRI Aqueduct Floods za 20 zemalja na šest kontinenata, oba bez zaštite, Criorina godišnja šteta od rečnih poplava kao udeo u vrednosti zgrada iznosi 49% vrednosti Aqueducta u medijanskoj zemlji, između 37% i 76% u srednjoj polovini zemalja. Šteta na obalama iznosi 17% vrednosti Aqueducta u medijanskoj zemlji.
- Oba čitaju iste dubine vode kroz iste krive JRC. Aqueduct računa vrednost samo u gradskim područjima, na mapi koju nije objavio, pa se razlika ne može pratiti mesto po mesto. Sa zaštitom se ta dva modela više razilaze, jer Aqueduct primenjuje jedan nivo zaštite na celu državu ili saveznu jedinicu, a Criora nivo koji FLOPROS daje svakom mestu.
Ograničenja
Otvoreni modeli štete razlikuju se međusobno od dva do pet puta. low i high obuhvataju
klimatske modele ili percentile nivoa mora, granice nivoa zaštite i sopstveno rasipanje krive gde
ga JRC daje: čitajte njih, ne samo središnju vrednost.
- Procena je okvirna, za proveru i izveštavanje. Nije za osiguravajuće preuzimanje rizika, određivanje cena ni procenu pojedinačne zgrade i nije finansijski, investicioni ni savet o osiguranju.
- Kriva opisuje prosečnu zgradu svoje klase na svom kontinentu, ne ovu zgradu, njene spratove ni materijale.
- Samo rečne i priobalne poplave i vetar ciklona. Plavljenje od kiše, olujni uspor izvan priobalnih poplava Aqueducta i sve ostale opasnosti nisu uračunati.
- Šteta povratnog perioda važi po lokaciji i ne sabira se preko lokacija u gubitak portfolija za taj povratni period. Očekivana godišnja šteta se sabira.
- Gde Svetska banka ne objavljuje BDP po stanovniku, kao za Tajvan i Severnu Koreju, nema troška zamene: navedite
asset_value. Ni saobraćaj, putevi i poljoprivredno zemljište ga nemaju. - Svaki pozivalac može da zatraži 300 procena na sat; preko toga odgovor je 429 sa
Retry-After. - Svaka promena metode je nova verzija metodologije sa svojim unosom u dnevniku izmena. Alati i njihova polja: API za podatke i AI agenti.
