+2,1 °C
Temperatura
20502080
- Visoke emisije SSP5-8.5
- +1,5 °C → +2,1 °C
- Niske emisije SSP2-4.5
- +0,9 °C → +1,2 °C
Najtopliji mesec +3,2 °C do 2080. (SSP5-8.5).
Ирска Klimatski rizik i karta opasnosti
- Region
- Evropa
- Podregion
- Severna Evropa
- Prihod
- Visok dohodak, OECD
- ISO
- IRL
Ирска: nizak rizik u svim oblastima; snažan društveni profil drži ukupan rizik pod kontrolom.
Događaji uživo
Satni priliv podataka o katastrofama, prikazan pored stalnog rizika ispod. Otvori mapu uživoИрска: koliko su rizici veliki, ukupno gledano?
Objedinjena ocena i njenih pet dimenzija. Više znači veći rizik.
Nizak 35 / 100
5 god.
- 35 Klima Nizak
- 25 Priroda -0.1 Nizak
- 23 Društvo Nizak
- 52 Upravljanje Srednji
- 40 Prilagođavanje -0.3 Srednji
Ирска: koje opasnosti najviše prete?
Intenzitet fizičkih opasnosti. INFORM indeks rizika, 0 do 10.
- 3.5PoplavaNizak
- 7.5Kapacitet DRRVisok
Ирска u globalnom kontekstu
Rangirano po riziku u odnosu na srodne zemlje. Kliknite na bilo koju zemlju da otvorite njenu stranicu.
7
Northern Europe
#7 od 10 · medijana 3212
Europe
#12 od 43 · medijana 3810
High income: OECD
#10 od 31 · medijana 37Stavite dve zemlje jednu naspram druge
Uporedite sa bilo kojim susedom po svim rizicima i njihovoj petogodišnjoj putanji.
Ирска: prognoza od 2050. do 2100.
Projektovana fizička promena pri umerenoj (SSP2-4.5) i visokoj (SSP5-8.5) putanji emisija.
Do 2080. pri visokoj putanji emisija Ирска se zagreva za +2,1 °C, uz promenu godišnjih padavina od +30 mm.
+30 mm
Padavine
20502080
- Visoke emisije SSP5-8.5
- +26 mm → +30 mm
- Niske emisije SSP2-4.5
- +30 mm → +27 mm
Najsuvlji mesec -6 mm do 2080. (SSP5-8.5).
0%
Vodni stres
20502080
- Visoke emisije SSP5-8.5
- 0% → 0%
- Trenutna putanja SSP3-7.0
- 0% → 0%
Udeo teritorije pod visokim ili ekstremnim vodnim stresom; danas 0%.
0,6%
Rečne poplave
20502080
- Visoke emisije SSP5-8.5
- 0,6% → 0,6%
- Niske emisije SSP2-4.5
- 0,3% → 0,6%
Teritorija izložena stogodišnjoj rečnoj poplavi; danas 0,5%.
Nivo mora
Ирска: uz visoke emisije, stogodišnja priobalna poplava 2080. godine mogla bi da dosegne 7 najvećih gradova.
Porast nivoa mora uz obalu
20502100
- Visoke emisije SSP5-8.5
- +0,23 m → +0,70 m
- Niske emisije SSP2-4.5
- +0,22 m → +0,53 m
Najveći ugroženi gradovi
StanovništvoMaks. dubina
Maks. dubina: najveća dubina vode u krugu od 12 km od centra grada pri stogodišnjoj priobalnoj poplavi 2080. godine, po scenariju RCP8.5 sa visokim porastom nivoa mora (95. percentil), bez uzimanja u obzir zaštite od poplava i sleganja tla. Izvor: WRI Aqueduct Floods.
Regionalna procena za obalu zemlje (medijana IPCC AR6), a ne globalni prosek.
Projekcije iz javnih podataka CMIP6 (WorldClim 2.1, medijana 5 modela, u odnosu na referentni period 1970-2000), WRI Aqueduct 4.0 i IPCC AR6. Mesečni i bioklimatski agregati, ne dnevni pragovni indeksi. Procene usmerene na budućnost, ne preračunati rizik lokacije.
Panel pokazatelja
Svaki pokazatelj na nivou izvora koji stoji iza gore navedenih dimenzija. Sortirajte po oceni, vrednosti ili nazivu.
Uvoz energije | 86.0 % of energy use | 97.6 |
Udeo obnovljive energije | 12.7 % of total energy | 86.8 |
Potrošnja fosilnih goriva | 82.4 % of total | 83.6 |
Udeo obnovljive električne energije | 37.3 % of total | 62.7 |
Indeks suše (SPEI) | -0.10 index | 54.0 |
Emisije azot-suboksida po stanovniku | 1.90 kt CO2e per capita | 44.4 |
Potrebna zaštita obale | 55.6 % coast | 42.4 |
Stepen-dani grejanja | 5456 degree days | 37.5 |
Rizik od poplava | 3.50 0-10 | 35.0 |
Temperatura površine kopna | 12.4 deg C change | 34.3 |
Emisije CO2 po stanovniku | 6.70 metric tons | 21.3 |
Potrošnja energije po stanovniku | 2459 kg oil eq per capita | 15.5 |
Udeo uglja u električnoj energiji | 4.34 % of total | 9.3 |
Zagađenje vazduha PM2,5 | 8.17 ug/m3 | 4.1 |
Indeks toplote | 0.00 index | 0.0 |
Pristup čistim gorivima | 100 % population | 0.0 |
Energetska intenzivnost | 0.97 MJ/$2017 PPP GDP | 0.0 |
Stepen-dani hlađenja | 1.89 degree days | 0.0 |
Zaštićena područja | 4.00 % of land | 96.0 |
Kapacitet brana | 0.96 0-1 | 95.7 |
Šumska površina | 11.5 % of land | 87.9 |
Zavisnost od uvoza energije | 0.86 0-1 | 86.0 |
Poljoprivredno zemljište | 63.1 % of land | 74.5 |
Projektovana promena toplih perioda | 0.74 0-1 | 73.7 |
Projektovana promena godišnjeg oticaja | 0.72 0-1 | 72.3 |
Projektovani gubitak morske biodiverziteta | 0.71 0-1 | 71.1 |
Projektovana promena vektorskih bolesti | 0.66 0-1 | 65.8 |
Urbana koncentracija | 0.62 0-1 | 61.7 |
Pripremljenost za katastrofe | 0.60 0-1 | 60.0 |
Projektovana promena rasprostranjenosti bioma | 0.54 0-1 | 54.1 |
Indeks proizvodnje hrane | 122 index | 52.6 |
Koeficijent starosne zavisnosti | 0.50 0-1 | 50.2 |
Projektovana promena hidroenergije | 0.42 0-1 | 42.4 |
Izdaci za zdravstvo po stanovniku | 0.41 0-1 | 40.8 |
Površina vodnih tela | 59.4 % of land | 40.6 |
Kvalitet trgovinske infrastrukture | 0.38 0-1 | 38.5 |
Ruralno stanovništvo | 0.38 0-1 | 38.3 |
Učešće u ekološkim sporazumima | 0.34 0-1 | 34.0 |
Zahvatanje slatke vode | 3.23 % of internal resources | 33.7 |
Projektovana promena podzemnih voda | 0.30 0-1 | 30.1 |
Zavisnost od prirodnog kapitala | 0.27 0-1 | 27.4 |
Poljoprivredni kapacitet | 0.23 0-1 | 22.6 |
Pristup poboljšanim sanitarnim uslovima | 0.20 0-1 | 20.4 |
Rizik od cunamija | 1.90 0-10 | 19.0 |
Zaštićena područja bioma | 0.18 0-1 | 18.0 |
Projektovana promena stanovništva | 0.18 0-1 | 17.7 |
Stanovništvo ispod 5 metara nadmorske visine | 0.17 0-1 | 16.9 |
Zavisnost od uvoza hrane | 0.13 0-1 | 13.0 |
Projektovana promena opasnosti od poplava | 0.11 0-1 | 11.3 |
Projektovani uticaj porasta nivoa mora | 0.10 0-1 | 10.4 |
Koeficijent zavisnosti od voda | 0.06 0-1 | 5.8 |
Pristup bezbednoj pijaćoj vodi | 0.04 0-1 | 4.1 |
Ekološki otisak | 0.04 0-1 | 3.8 |
Projektovana smrtnost povezana sa klimom | 0.03 0-1 | 3.0 |
Stopa zahvatanja slatke vode | 0.03 0-1 | 2.7 |
Ugrožene vrste sisara | 5.00 count | 2.6 |
Učešće poljoprivrede u BDP-u | 0.88 % of GDP | 2.4 |
Rizik od zemljotresa | 0.10 0-10 | 1.0 |
Vodni stres | 22.2 % | 0.6 |
Iscrpljivanje prirodnih resursa | 0.10 % of GNI | 0.2 |
Gubitak drvenog pokrivača | 8780 hectares | 0.1 |
Iscrpljivanje šuma | 0.00 % of GNI | 0.0 |
Pothranjenost dece | 0.00 0-1 | 0.0 |
Stanovništvo u sirotinjskim naseljima | 0.00 0-1 | 0.0 |
Asfaltirani putevi | 0.00 0-1 | 0.0 |
Pristup električnoj energiji | 0.00 0-1 | 0.0 |
Bolnički kreveti | 2.91 per 1,000 | 78.4 |
Raseljena lica | 7.50 0-10 | 75.0 |
Izdaci za obrazovanje | 12.0 % of govt | 72.4 |
Prekomerna težina kod odraslih | 64.7 % adults | 67.7 |
Obuhvat osnovnim obrazovanjem | 99.6 % gross | 63.8 |
Rast BDP-a | -5.53 % annual | 62.2 |
Rast zajedničkog prosperiteta | 1.92 % annual | 61.3 |
Neto migracija | 43873 persons | 56.5 |
Rodna ravnopravnost u školi | 1.04 ratio | 42.5 |
Starenje stanovništva | 15.5 % population | 40.2 |
Pristup sanitarnim uslovima | 79.8 % population | 20.8 |
Udeo u dohotku najsiromašnijih 20 odsto | 8.90 % | 20.8 |
Odnos polova na tržištu rada | 85.1 ratio F/M | 20.0 |
Gini koeficijent | 29.9 0-100 | 18.9 |
Stopa aktivnosti | 77.2 % (15+) | 17.7 |
Stopa fertiliteta | 1.50 births per woman | 14.4 |
Stopa siromaštva (nacionalna) | 14.0 % population | 14.2 |
Ocena ESG učinka | 2.43 0-100 | 13.3 |
Stopa nezaposlenosti | 4.29 % | 11.9 |
Očekivano trajanje života | 82.9 years | 11.0 |
Smrtnost od zaraznih bolesti | 5.68 % | 6.9 |
Bezbedna pijaća voda | 96.0 % population | 4.3 |
Korisnici interneta | 96.5 % population | 3.9 |
Deca mlađa od 5 godina | 0.30 0-10 | 3.0 |
Stopa smrtnosti dece do 5 godina | 3.80 per 1,000 | 2.1 |
Zdravstveno stanje | 0.20 0-10 | 2.0 |
Zavisnost od pomoći | 0.10 0-10 | 1.0 |
Gustina naseljenosti | 75.7 people/km2 | 0.4 |
Razvoj i deprivacija | 0.00 0-10 | 0.0 |
Nedavni šokovi | 0.00 0-10 | 0.0 |
Pristup električnoj energiji | 100 % population | 0.0 |
Pothranjenost | 2.50 % population | 0.0 |
Bezbednost hrane | 0.00 0-10 | 0.0 |
Prijave patenata | 75.0 count | 100.0 |
Naučni radovi | 9254 count | 99.0 |
Izdaci za istraživanje i razvoj | 0.96 % of GDP | 84.5 |
Smanjenje rizika od katastrofa | 7.50 0-10 | 75.0 |
Žene u parlamentu | 23.1 % seats | 62.2 |
Snaga zakonskih prava | 7.00 0-12 | 41.7 |
Politička stabilnost | 0.90 -2.5 to +2.5 | 32.0 |
INFORM indeks upravljanja | 2.10 0-10 | 21.0 |
Glas i odgovornost | 1.48 -2.5 to +2.5 | 20.3 |
Kontrola korupcije | 1.58 -2.5 to +2.5 | 18.5 |
Efikasnost vlade | 1.59 -2.5 to +2.5 | 18.2 |
Vladavina prava | 1.63 -2.5 to +2.5 | 17.3 |
Komunikaciona infrastruktura | 1.60 0-10 | 16.0 |
Kvalitet regulative | 1.75 -2.5 to +2.5 | 15.0 |
Fizička infrastruktura | 0.60 0-10 | 6.0 |
Pristup zdravstvenoj zaštiti | 0.50 0-10 | 5.0 |
Inovativnost (spremnost) | 0.07 0-1 | 92.9 |
Obrazovanje (spremnost) | 0.46 0-1 | 54.1 |
Doing Business ocena | 0.56 0-1 | 43.6 |
Društvena nejednakost (spremnost) | 0.57 0-1 | 43.3 |
IKT infrastruktura | 0.66 0-1 | 34.2 |
Politička stabilnost (spremnost) | 0.73 0-1 | 27.5 |
Kontrola korupcije (spremnost) | 0.79 0-1 | 21.3 |
Kvalitet regulative (spremnost) | 0.83 0-1 | 17.0 |
Vladavina prava (spremnost) | 0.85 0-1 | 14.9 |
Ovi pokazatelji imaju rezoluciju na nivou lokacije. Ocenite svoju tačnu lokaciju.
Oceni lokaciju u zemlji Ирска →A šta na vašoj lokaciji?
Ocena zemlje je prosek. Dobijte potpunu raščlanjenost rizika za jednu adresu ili tačku unutar zemlje Ирска.
Gde tačno?
Unesite adresu, grad ili znamenitost, a mi ćemo odrediti precizan profil rizika za tu tačku.
Česta pitanja
Konkretni odgovori, izvedeni iz istih podataka prikazanih iznad.
Koliko je zemlja Ирска rizična?
Ирска: nizak rizik u svim oblastima; snažan društveni profil drži ukupan rizik pod kontrolom. Njena ukupna ocena rizika je 35 od 100 (nizak), objedinjena iz izvora World Bank, INFORM indeks rizika i ND-GAIN indeks zemalja.
Šta najviše utiče na rizik zemlje Ирска?
Najveći pritisci zemlje Ирска su upravljački (52, srednji) i adaptacioni (40). Njena najjača oblast je društveni (23).
Kako bi se klima zemlje Ирска mogla promeniti do 2080. godine?
Klimatske zone zemlje Ирска ostaju uglavnom stabilne do 2080. godine čak i pod scenarijem visokih emisija (SSP5-8.5); njen indeks pritiska klimatskih opasnosti zasnovan na Köppenovoj klasifikaciji ostaje blizu 76 od 100. Ova projekcija okrenuta budućnosti odvojena je od istorijskih ND-GAIN ocena.
Koliko će se Ирска zagrejati do 2080?
U scenariju visokih emisija (SSP5-8.5), Ирска će se do 2080 zagrejati za oko +2,1 °C, uz promenu godišnjih padavina od +30 mm; uz niže emisije (SSP2-4.5) zagrevanje iznosi oko +1,2 °C. Na osnovu CMIP6 višemodelnih projekcija u odnosu na referentni period 1970-2000.
Koliko će porasti nivo mora uz obalu Ирска?
Nivo mora uz obalu Ирска će do 2100 porasti za oko +0,70 m u scenariju visokih emisija (SSP5-8.5), a za oko +0,53 m uz niže emisije (SSP2-4.5). Na osnovu regionalne medijane projekcija IPCC AR6.
Kako će se promeniti vodni stres u Ирска?
Udeo teritorije Ирска pod visokim vodnim stresom će se do 2080 promeniti sa 0% danas na 0% u scenariju visokih emisija (SSP5-8.5). Na osnovu projekcija WRI Aqueduct.
Kako će se promeniti izloženost rečnim poplavama u Ирска?
Udeo teritorije Ирска izložen rečnim poplavama će se do 2080 promeniti sa 0,5% danas na 0,6% u scenariju visokih emisija (SSP5-8.5). Na osnovu projekcija rečnih poplava WRI Aqueduct.
Kada su podaci o riziku zemlje Ирска poslednji put ažurirani?
Ažurirano септембар 2026., na osnovu izvora World Bank, INFORM indeks rizika i ND-GAIN indeks zemalja.